Showing posts with label Japan. Show all posts
Showing posts with label Japan. Show all posts

Thursday, January 30, 2020

Forgotten Lessons

Experiencing withdrawal symptoms after finishing this lengthy well-narrated and well-produced series about the greatest events of WWII in colour produced last year.

With an enormous amount of survivor testimonials and British, German, American, Japanese, Russian and Dutch perspectives the new series outshines the older ‘World War II in HD Colour’ (2009) narrated by Robert Powell. Those old grainy black and white images of 70-80 years ago are colorised using the latest techniques, so that old day politicians, Nazi soldiers and officers, the allies’ infantrymen and pilots, civilians, inmates at the concentration camps look so real and relatable, as if all that horror is unfolding right now in front of our eyes. We are reminded not just by narration but also by these very images that it all has happened and might happen again, if we slip into traps of crazy but alluring minds, populist, extremely popular, hatred-spreading politicians. We are reminded of Hitler’s motto before he came to power: “Let’s make Germany great again!”

Adolf’s overdeveloped sense of vengeance is so obvious when we see him full of silly arrogance entering the Compiègne Wagon to sign the Armistice of 22 June 1940 with his disgraced French counterpart. He had to drag the carriage out of a French museum and place it at the exact site of the signing of the Armistice of 11 November 1918 with Germany as the loser of the First World War. He wanted to erase that moment from the memories by the second signing; this time victoriously. As if there never was a loss; it had never happened. To make sure that it is fully forgotten he had the wagon destroyed afterwards. We realise from the dawn of his political life that the world is dealing with a psycho who enjoys a great deal of popularity in his own country.

Apart from dehumanising experiments of the Nazis, the concentration camps and Holocaust, we also learn about Churchill’s atrocities more vividly; about the British attack on a French warship in Algerian waters that killed 1200 French nationals, since Paris changed hands. He regretted it later. It’s terrifying to see in colour what happened to Dresden’s civilians after the “firestorm” set by the British/American air forces. It swept off 25000 mostly civilian lives. But it pales in comparison to Tokyo bombing that killed 100 000 and flattened the Japanese capital in a couple of hours of the most destructive bombing so far; until Hiroshima tragedy overshadows all other atrocities in human history. 70 000 people evaporate in less than a second with tens of thousand more victims to follow. The same happens with Nagasaki to make the Japanese capitulation possible... The prelude to these colossal disasters of humanity was the Japanese surprise strike on Pearl Harbor that killed over 2400 American servicemen about 4 years earlier...

You might know most of these stories if you’ve been a good student at history class. However, this well-structured documentary in colour brings those events to life and shakes you up and saddens you. 

You can feel more profoundly that human race tends to not retrieve lessons from the past.

Tuesday, March 29, 2011

Who's to Share G. Ikramov's Pride?

Кӣ ҳампарвози Ғайрат Икромов аст?

(вижаи "Ногуфтаҳо"-и ҳафтаномаи "Нигоҳ")

Дар паи обларза ва зилзилаи Жопун (Япония), ки садҳо кушта ва ҳазорон хонаи вайрон баҷо гузошт, дар расонаҳои русӣ номи Ғайрат Икромов бо ифтихори фаровон танин андохтааст. Ғайрат, ки зодаи соли 1967 дар шаҳри Маскав аст, аз модаре рус ва падаре тоҷик ба дунё омада ва аз соли 1991 бад-ин сӯ муқими Жопун аст ва бо бонуе жопунӣ издивоҷ кардаву хонаводае сомон додааст. Родор ё раддёбҳое, ки ӯ ва ширкати “Life Sensor”-и вай ихтироъ кардаанд, то кунун ҷони даҳҳо нафарро аз зери овори зилзилаҳо наҷот додааст.

Аммо чизе, ки акнун барҷаста шуда, набарди пинҳонест, ки дар расонаҳои гуногун ба мушоҳида мерасад: расонаҳои русӣ Ғайрат Икромовро ба унвони зодаи Маскав ва фарзанди як зани рус мутаъиллиқ ба сарзамини Русия медонанд, расонаҳои тоҷикӣ ба далели тоҷик будани падараш Ғайратро тоҷик ба шумор меоваранд ва расонаҳои Жопун бо таваҷҷуҳ ба 20 сол иқомати Ғайрат дар Жопун ва хонаводаи жопуниаш ба ҳеч рӯй ӯро бегона намедонанд. Набарде, ки барои эъломи ҳисси тасоҳуб бар як инсон даргирифта ва гӯёи ҳақоиқи бисёрест.

Аз ҷумла ин ки як фарди донишвару донишпажӯҳ, ки ёфтаҳо ва сохтаҳояш мавриди корбурди насли башарӣ воқеъ мешавад, худбахуд табдил ба фарзанди кураи Замин мешавад ва ҳар касе моил аст ба гунае ӯро ба худаш нисбат диҳад. Дар Русия, ки мардуми авому бедониш тоҷикҳоро насли “Равшан” ва “Ҷамшуд” медонанд, зикри ин ҳақиқат, ки Ғайрат зодаву парвардаи устоди тоҷики риёзиёти Донишгоҳи давлатии Маскав аст, камтар ба чашму гӯш мерасад. Ва шояд бархе зикри нисбати Ғайрат Икромов ба тоҷикҳоро барои худи ӯ мояи сарафкандагӣ бидонанд ва бо пинҳон доштани ин ҳақиқат, ба гумони худ, ба Ғайрат Икромов муҳаббат меварзанд. Аммо худи Ғайрат дар гуфтугӯ бо родю Озодӣ ба сароҳат аз қавмияту миллияти тоҷикии падараш суҳбат мекунад.

Албатта, пурсиши нахусте, ки бояд дар зеҳни мо, тоҷикҳо, хутур кунад, ин аст, ки чаро, ба гумони бархе, “тоҷикият”-и Ғайрат Икромов бояд пинҳон бимонад. Чи далеле дорад, ки иддае тоҷик буданро мояи сарафкандагӣ бидонанд? Ва агар далеле ҳаст, бояд бикӯшем онро бартараф кунем.

Нуктаи дигаре, ки дар ин мавзӯъ барҷаста шуда, талоши миллиятҳои гуногун (аз ҷумла мардумони Русияву Жопун, ки дар торихи муъосир ифтихороти андаке надоранд) барои ихтисос додани ҳамаи ифтихороти ношӣ аз Ғайрат Икромов ба худашон аст. Пас донишу маҳорати иҷроии дониши андӯхта ҳамчунон дар ҷаҳон муътабар аст ва худбахуд донишмандро табдил ба узви мавриди ниёзи ҳар ҷомеъае мекунад.

Нуктаи севум ва барои мо муҳимтар як тасаввур аст. Тасаввур кунед, ки Ғайрат Икромов аз ҳамон модари рус дар шаҳри Душанбе ба дунё омада буд ва ба ҷои Донишгоҳи давлатии Маскав дар Донишгоҳи давлатии Душанбе дарс хонда буд. Аз ӯ чи чизе сохта мешуд? Оё тамоми зарфияти мағзи ҷӯёву пӯёи ин донишманд мавриди корбурд қарор мегирифт? Чанд дарсад аз ёхтаҳои мағзаш хобида мемонд ва чанд дарсади он фаъъол мешуд? Ва чаро? Ба чи забони сомонманде фикр мекард, ки андешаҳои бикри ӯро сарусомон диҳад? Чаро афроде, ки дорои зарфиятҳои билқувваи зеҳнӣ ҳастанд, дар Тоҷикистон бояд маҳкум ба фаромӯшию ҳақорат бошанд? Доштани чунин донишмандон дар сарзамини ларзахезе чун Тоҷикистон метавонист чи пешрафтҳоеро ба ҳамроҳ дошта бошад? Сомона (систем)-и омӯзишу парвариши мо бояд чи корҳоеро анҷом диҳад, ки фарзандони мустаъидди ин миллат ба ҳарими парвози Ғайрат Икромов даст ёбанд? Ҷомеъаи Тоҷикистон бояд чи дигаргуниҳоеро пазиро бошад, ки ба парвози хаёлу тафаккури ғайрат-икромовҳо маҷол диҳад? Аслан чи чизе боъис шуд, ки падари донишманди Ғайрат Икромов кӯлбори донишашро бо бисоти зиндагиаш ба Маскав бикашонад ва онҷо раҳли иқомати доим биафканад?

Агар ба кунҳу решаи ин пурсишҳо таваҷҷуҳ кунед, ба расонаҳои русӣ ҳақ медиҳед, ки Ғайратро аз они худ бидонанд; ва ҳамчунин ба жопуниҳо ҳақ медиҳед, ки ба далели имконоте, ки дар ихтиёри ин донишманди ҷавон гузоштаанд, дар баробари ӯ эҳсоси ғурбат надошта бошанд. Танҳо мансубияти хунӣ бо як инсони фарҳехта басанда нест, ки ӯро худбахуд аз они мо кунад. Агар Ғайрат Икромов дар Тоҷикистон дарс хонда буд ва дар ҳамон ҷо болида буд, мешуд ба сомонаи омӯзишу парвариши мо дуруду сано фиристод ва Ғайратро фароварда (маҳсул)-и тамомъайёри он донист. Мо ҳама дорои эҳсосоти қавмӣ ҳастем, аммо ҳеч ҳиссе набояд монеъ аз дарки ҳақиқат шавад. Ва он ҳақиқат ин аст, ки Тоҷикистон, давлати Тоҷикистон, ҷомеъаи Тоҷикистон, бавежа сомонаи омӯзишу парвариши он бояд аз ҳафт хони тағйиру таҳаввулоти бунёдин бигзаранд, то ғайрат-икромовҳо бидуни васотати ҷомеъаҳои дигар аз даруни ҳамин ҷомеъаи мо сабз шаванду бирӯянду биболанд. Ҳамакнун замони тағйиру таҳаввул аст, на замони борварӣ.

Акс: Ғайрат Икромов (самти чап) - хабаргузории RIA Novosti.